"Gracanica" Serbian Orthodox Church

1960 Meldrum Road ~  Windsor  Ontario 

Djuja Krickich

There have been countless pillars of our community over the years which will always be remembered for their efforts. Djuja Krickich, or most commonly referred to by so many generations Teta Djuja has been the face of the kitchen for the past thirty years. We honor and thank her for all of her hard work. There isn’t a phone call she didn’t answer when asked for a favor. From our church, choir, school, Cetniks, Heritage museum, all groups were serviced with a smile and delicious meal under her direction. Generations of our children have rotated through the kitchen at the Serbian centre as employees. She treated them all as her own. A great number of these now adults still reach out to her just to see how she is doing. She treated the kitchen at the Serbian Centre as her home. Anyone that walked in was greeted with a smile and loud, “come on in’!

As a new comer to Canada she was faced with many challenges such as learning the English language so that she may start a new life in Canada with her husband Pero. There were two challenges her parents Nikola and Anica Dobrich put before her when she arrived, in order to learn this language you must work in an environment that you love, the kitchen. So she started her career at IODE hospital as a helper in the kitchen, where through much perseverance she learned how to read recipes, hence the language. She fulfilled thirty years there to retire as their main chef in May 2000.

The second expectation from her parents was to invest in her church whether that be financially or by volunteering. This would fill her heart with the things she longed for; while establishing roots for her children and future grandchildren. She found a way to do this by becoming a part of Kolo Srpski Sestara. She fulfilled many roles including President numerous times. When her brothers George, Mirko and Dragan Dobrich invited her to join the building committee of the new centre she was delighted. She was enthusiastic to use her skills toward the project. This was one of her mother Anica’s proudest moments to see her children dedicate their lives to their church. She always, taught them “samo radite sve sto mozete za nasu Crkvu, Bog ce vas platiti”. Djuja does just that whether it’s the church school, choir, folklore group, Cetniks or anyone who gives her the honor of a simple ask; she will never hesitate to volunteer her time, which can never be counted. It would be hard to imagine a Badnja vece which she spends a week preparing for 600 people, then in the same evening dresses up to do the traditional ceremonies. Or a Carrousel, SNF event, Slivo festival that she takes full responsibility for the kitchen. This level of service to the centre can never be repaid. There isn’t an organization in the Windsor Serbian community that she hasn’t cooked for as a volunteer over the years!

As she leads by example, wearing her heart on her sleeve, she is most proud of her family. As her children and now grandchildren have learned to give back and love their church and community just as she does. When asked how she would like to be thought of by others her response was, hardworking, loving, kind and that she respected all that crossed her path. She is humbled to receive this honor from the Serbian Centre board of Directors and Gracanica Church board.

In her own words….”Everything I do for anyone is always from my heart”!

Поводом уручења грамате тета Ђуји


Драга браћо и сестре, овим путем желимо да вас обавестимо да је Управни одбор црквено-школске општине Грачаница званично примио писмо у фебруару прошле године којим госпођа Ђуја Кричкић (тета Ђуја) извештава Управни одбор Српског центра у Виндзору о својој намери да оде у пензију.


Како се ради о актуелној председници Кола српских сестара, те о особи која је увек била активна у Колу, у неколико наврата била председница Кола, затим преко 30 година неуморно радила у кухињи Српског центра, и коначно својим вишедеценијским трудом доприносила не само Српском центру него и целокупној виндзорској заједници, то смо као црквена заједница зажелели да макар и скромно изразимо нашу захвалност за тета Ђујину вишедеценијску посвећеност мајци цркви.


Као што је свима познато, наша жеља је била да се 15. марта прошле године организује банкет у Српском центру овим поводом. Посебну радост је чинила и вест да је наш Владика, Његово Преосвештенство Епископ канадски господин др Митрофан, потврдио свој долазак на овај догађај. Нажалост, због рестриктивних мера које су у мањој или већој мери биле на снази од пре тачно годину дана, ми смо били принуђени да одложимо свечани банкет до бољег времена, надамо се ускоро. Но, наша благодарност тета Ђуји и свим вредним и заслужним особама које су деценијама уграђивале себе у нашу заједницу није само кроз банкет, па ни неке формалне изразе захвалности. Али, радосним чином уручења Епархијске грамате тета Ђуји ми благодаримо свима који су кроз минуле деценије своје Богом-дане дарове користили на корист заједнице око своје Српске Православне Цркве. Због тога је о. Владимир Вранић у свом обраћању овим поводом и истакао заједницу око Цркве као продицу, а посебно је била дирљива чињеница да се породица у толиком броју сабрала баш у Цркви откако су рестриктивне мере уведене прошле године. Ово је тек почетак наше благодарности Вама, драга тета Ђујо, али и свима онима који су се несебично жртвовали за заједницу око Српске Православне Цркве, а као светао пример и подстрек млађим генерацијама да наставе истим, или већим жаром да раде на радост и духовну корист својих предака а увек на добро Цркве Христове. Управо зато и наша Епархија препознаје такав труд и жртву за Цркву, а грамата собом носи благослов нашег Владике, Преосвећеног Епископа Митрофана – између осталог рекао је о. Владимир Вранић.


У име Управног одбора црквено-школске општине Грачанице, али и васцеле наше заједнице, посебну захвалност је изразио и господин Владимир Прибојан, председник Управног одбора, уручујући посебан дар од стране Управног одбора а то је медаљон са ликом Св. Великомученика Георгија (небеског заштитника породице Кричкић), а затим је свечано објавио вест о посебном поклону изненађењу – храмовни лустер са ликовима светитеља који је постављен у припрату храма, а који је Управни одбор даривао Цркви у част тета Ђује.

Овај дивни сусрет је крунисан заједничком молитвом и освећењем новопостављеног лустера, који ће да краси наш храм на најлепши могући начин, као сведочанство несебичног труда, рада и љубави према свој Цркви.